… od vanile, čokolade, jagode 🙂
Kada vam se jede neki keks, ne morate da idete odmah u radnju, već napravite na brzaka Viljušnjake. Viljušnjaci su brzi slatki puding keksići, koji su dobili ime po tome što se utisnu viljuškom i tako dobiju oblik i šaru. Ne morate praviti samo keks sa aromom vanile ili čokolade, već se možete igrati i ukusima i bojama. U svakom slučaju, dobićete činiju šarenih keksića neodoljivog ukusa i neobičnog izgleda…
Za izradu viljušnjaka, potrebno je:
- 125 g maslaca (margarina)
- 50 g šećera u prahu
- 2 kesice vanil šećera
- 50 g pudinga u prahu (ukus po želji)
- 135 g mekog brašna
Priprema:
Pre nego što krenete da pravite Viljušnjake, izvadite iz frižidera maslac (ili ako nemate maslac koristite margarin kao zamenu) i ostavite na sobnoj temperaturi da omekša kako biste lakše radili sa njim. Ako to niste prethodno učinili, ne očajavajte, uzmite rende i narendajte maslac pre će otpustiti 🙂 Isto tako na kesici pudinga proverite koja je gramaža. Ukoliko nije 50g dodajte brašna do te količine.
U jednoj vangli za mešenje izmešajte sve sastojke i umesite glatko testo. Napravite od testa loptu ili valjak, umotajte u najlon kesu ili providnu foliju, pa ostavite u frižideru da se stegne nekih 30 min.
Ako ste pravili loptu, premesite je i napravite valjak, a ako ste pre odlaganja u frižider pravili valjak, onda preskočite ovaj korak i pređite na sledeći 🙂
Tako dobijen valjak secite na kolutove iste debljine. Od svakog koluta napravite lopticu i ređajte u tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje.
Ako imate tepsiju sa keramičkim premazom ili neku drugu Non-Stick tepsiju, neće vam trebati papir 🙂 Potom svaku kuglicu pritisnite viljuškom da se formira keksić i dobije šara. Pre utiskanja šare viljušku umočite u brašno da se ne lepi za testo.
Isti postupak ponavljajte dokle god imate kuglica 🙂
Keksiće pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C. U zavisnosti od jačine vaše rerne biće potrebno 8-15 minuta, jer keksići treba da ostanu iste boje kao i pre pečenja. Znači ako su od vanile treba da budu bledo žute boje.
Pečene keksiće ostavite na rešetku da se hlade.
Ukoliko vam ukućani pre toga ne pojedu sve 🙂 keksiće možete umakati jednim krajem u otopljenu čokoladu, glazuru od čokolade ili ganaž krem.
Ako vam kojim slučajem ostane koji keksić viška, odložite ih u metalnu kutiju ili staklenu činiju sa poklopcem. Keksići budu ukusni i hrskavi i nakon par dana.
Poslužite se keksićima u svako doba dana (ili noći) 😀
Prijatno!!!
Napomena: Za intenzivnije boje keksića preporučujem boje za kolače. Konkretno u ove roze sam pored pudinga od jagode stavila kap-dve crvene kolačarske boje, a lila sam pojačala ljubičastom bojom u prahu. Ovo je pravljeno od duple mere. Keksići su odlični, pa vam toplo preporučujem odmah duplu meru 😀
uvek se obradujem nekom tvom receptu. Obicno su recepti poprilicno dosadni, tvoji su super. kao da sam ove pudingo-viljusko-kolacice-keksice probala. 🙂
Hvala ti puno Robin na lepim rečima 🙂 Meni je uvek drago kada neko svrati u moju kuhinju, a još draže mi je ako se se i obraduje… Potrudiću se i u buduće da ostanem dosledna sebi 🙂 Moguće je da si ih probala već… neko ih zove vanila keks, neko puding keks, a meni je ovako draže Viljušnjaci 😀
probala sam samo dok sam ih gledala 🙂
Aaaa, pardon! Greška u koracima (mojim) hahaha… eto nesporazuma, sad da se izvadim, moram napraviti još jednu turu i poslati preko interneta 😀
Lepi na oko, baš …. 😉
Hvala 🙂 i na oko i na jezik 🙂
Prava si domaćica! <3
Hvala 🙂
Ubedila si me sa par slika 🙂 Ovo pravim danas, majke mi!
Hvala 🙂 I obavezno da javiš utiske 🙂
Pravila sam viljušnjake i meso s testom (zapečeno u rerni) – znači komplet tvoj meni :)Sve je uspelo za 5, osim što mi nije onaj deo sa pudingom od jagode “porozio”. Verovatno sam trebala prvo malo s mlekom razmutiti puding pa ga onda ubaciti…? Zar ne? Da sam imala tvoj broj,sigurno bih te okrenula. Nema veze, ionako ih je samo par komada ostalo, a pravila sam 2 mere.
Moj muž, koji uvek prevrće očima kad spomenem neki blog, jede i kaže “A `će ova Danijela doći kod nas kao Dragana (kondomprekosrca) i one?” “Pa ne znam…””E, od sad samo sa ovakvim blogerkama da se družiš” 😀 😀
Ahahaha… mislim da nijedan bloger/ka nema podršku svojih ukućana, to je valjda tako normalno 😀 Drago mi je da vam se dopao meni, to mi je još jedan razlog više da nastavim da pišem 🙂
E sad, što se tiče keksića koji nisu “porozili”, moja je greška jer nisam u receptu napisala tačno šta sam ja radila ovog puta. Nije da se pravdam, ali… Imala sam temperaturu taj dan, a keksiće sam MORALA praviti jer ne bi bilo mira u kući 😀 Evo ovako… Rozi keksići su pravljeni sa pudingom od jagode, kad sam ih umesila nisu dali nikakvu boju. Podelila sam smešu u dva dela, u jedan deo sam dodala 1-2 kapi crvene boje za kolače, tek toliko da poprimi boju, a u drugi deo sam dodala ljubičastu boju za kolače, ali u prahu. Tako sam dobila od jednog ukusa keksiće u dve boje 🙂
Eto, to je cela tajna, ili bolje reći trik. Žao mi je što se nisam setila da dodam taj deo (dodajem ga odmah)… Neće se ponoviti, obećavam 🙂
I naravno, družićemo se… sigurna sam da ćemo naći malo vremena i da se lično upoznamo, bilo bi mi drago 😀
bas su cakani!
Hvala 🙂 Nisu to sad baš neki specijalni keksići… jeste da se brzo prave i ukusni su:-) Ali kad padne šećer, a napolju duva Košava sa Dunava, eee onda su zakon 🙂
lepi, lepi, i ukusni. pravila nešto slično :))
što bi rekli na reklami
I MIRIS I UKUS (a izgled je gratis bonus )
Super su Nana. Sjajna stvar u svemu tome je što možeš da ih praviš u obliku u kom želiš pa su pogodni za svaku priliku 🙂 A ja baš obožavam ove šarene 🙂