Ponedeljak je. Jutro je. Ustali smo, pa i ne baš tako rano. Dolazi mi dete, još je u pižami, i onako sanjivo promrmlja: “Mama, smuti mi jedan smuti!” Mislim se u sebi, jel ja to sanjam, ili ga nisam dobro razumela? Šta on to traži? Jel on to hoće smuti, mislim na smoothie?! Nemam pojma… Još uvek mi simfonijski orkestar svira u glavi. Ali ne ne, ne iz tog razloga na koji ste svi vi odmah pomislili 😀

Unazad nekoliko godina imam tinitus i nikada nisam sama sa sobom u tišini. Na nebeskoj lutriji dodeljena mi je doživotna, lična mužička pratnja, koje bih se (da budem iskrena) vrlo rado ratosiljala. Kao da to nije već dovoljno. Pre nekoliko dana zapatila sam neki virus ili sam se samo prehladila, ko će ga znati. Sva sam začepljena. Noćima spavam sedeći, jer u protivnom ne mogu da dišem, gušim se i povrh svega toga još i rigam kao magare. Šta kao magare, rekao bi moj muž, pre kao hor magaraca 🙂

Nego da se vratim na temu. Danas je drugi dan Uskrsa, ili ako insistirate, pravilnije rečeno Vaskrsa. Ove godine Uskrs se poklopio sa proslavom 1.maja, praznika rada koji mahom svi proslavljamo roštiljanjem…

Znači, jučerašnji dan je protekao standardno. Doručak Uskršnji. Barena šunka, jaja, Uskršnja pogača, namaz od (h)rena sa i bez mirođije, rotkvice, mladi luk… Ručak delom svečani praznični. Domaća supa sa rezancima i knedlama od pileće džigerice, jer valja pojesti nešto i na kašiku, a onda, za sve novce, raspali se po roštilju, ražnjićima, raznim salatama, uglavnom baziranim na mladom luku, rotkvicama, zelenoj salati, eventualno (ako je novčanik dublji) paradajzu i krastavcima. Posle ručka, dođoše na red i kolači, jer valja se malko i osladiti. Svako od nas donese bar 2-3 vrste kolača. Oni koji ih ne prave, kupe gotove kolače u vidu nekog miksa. Kako prostom matematikom možemo sve izračunati, tako možemo i prosečan unos kolača po glavi. Kad uzmemo u obzir te dve poznate, broj domaćica i broj vrsti kolača, a potom i našu želju da od svake fele probamo bar po jedan, sami izračunajte koliko je to prekomernih kalorija… Mislim, ovo se ne odnosi na decu. Njih ne drži mesto. Oni su odavno već sagoreli i doručak i ručak 🙂 Tu negde posle ručka, posle kraće pauze tek toliko da se hrana malo slegne, sledi kafica. Za svakoga po izboru. Čini mi se da ni kafu nismo do kraja ispili kad se nađe neko ko je gladan, a to onda znači samo jedno – večera. A za večeru, pogađate već, ide sve ono što je ostalo od doručka i ručka. Pa vi sada vidite!

I sad, da ja vas nešto pitam?

Ima li boljeg trenutka od ovog, da za doručak smutite jedan ovakav smoothie?

Osnova za najjednostavniji smuti:

• 1 banana
• nekoliko listova spanaća
• voda

Za smuti, kao sa slike, potrebno je:

• banane
• jabuke
• kivi
• pomorandže
• šargarepe
• listovi kelja
• orasi
• semenke po izboru
• i jedan moćni blender

* količine voća i povrća su proizvoljne

Priprema:

Povrće i voće oprati, očistiti, oljuštiti. Naseći na manje komade i staviti u blender. Dodati željenu količinu vode što zavisi od toga da li želite da dobijete smuti kašu (pa da je jedete iz činije) ili smuti napitak koji ćete popiti. Vodu je potrebno dodavati postepeno.

Uključiti blender i miksati uz postepeno dodavanje vode (po želji i potrebi).

U smućeni smuti napitak dodati šaku oraha i semenke po izboru (suncokret, lan i golica).

Nakon toga još malo miksanja i vaš vitaminski napitak ili kaša su spremni za doručak, ili za poneti 🙂

Posluženje:

U zavisnosti od gustine vašeg smutija, sipati ga u čaše ili činije, dekorisati po želji i popiti ili pojesti…

I šta bih vam još mogla reći za kraj ovog teksta, nego da sam veoma ponosna na svoju decu što vode brigu, kako o svom, tako i mom zdravlju 😀

Ajd, živeli!!!

Probajte i vi ovu verziju smutija i javite mi vaše utiske. S obzirom da sam početnik u ovakvim stvarima, predložite i vi neke ideje da isprobamo, a ja ću na ovu temu svakako još pisati 😀