Petak u radnom elementu? Ko bi rekao da bi tako nešto moglo da se desi mom jedinom opuštenom danu u nedelji. Ali, evo ga, još jedan petak koji se približava svom zalasku. Novi mesec, novi ciljevi, novi rokovi. Jednostavno, moraću da prebacim u petu brzinu da se ispostižem. Posla uvek ima previše. Još radite od kuće kao ja, pa još uzmete u obzir činjenicu da je letnji raspust, e to onda znači da i radno vreme koje ste zacrtali kao “radno” nije uvek efikasno. Eto, zato je ovaj petak u radnom elementu.
Naime, imala sam jednu slatku malu gošću ove nedelje. Bili su to divni dani sa maleckom švrćolinom i mojim malim direktorima. Tek sad sam videla kako vreme zaista leti i kako su moji mali direktori odrasli. Bili su jako pažljivi prema maloj švrćolini, pazili je i čuvali. Imala sam mnogo više obaveza nego inače, pa sam malo više hvatala krivine što se posla tiče. Više sam vremena provodila u kuhinji, ugađajući im svakodnevno, ali moram priznati, imala sam i veliku pomoć. Ove nedelje sam se i ja podmladila, išla sa njima u parkić, na igralište, čitala bajke… Bilo je zaista sjajno…
Inače, pošto sam preskočila svoj petkovni ritual, sama sam nafrćkala kosu, pa sad to otprilike izgleda ovako:
U stvari, tako sam ja želela da ispadne :-). Ok, znam, znam. Nisam ja moja sjajna Šišarka, tako je kako je, sutra ću svakako skoknuti biciklom do nje, pa će ona da mi to tako “nabudži”.
Uh, opet sam nešto zalutala… da, opušteni petak mi je danas u stvari petak u radnom elementu, nisam navikla tako, pa sam se zbunila nešto….
Danas sve nešto skačem, sa posla na posao, pa sad više ne znam ni gde udaram. Pored tog mog redovnog posla, i onog drugog posla (žene, majke kuvarice…), počela sam opet nešto malo i da pišem. Ne mislim ovog puta na ove “kratke forme” (ako kod mene nešto uopšte može da se nazove kratkom formom), nego sam krenula da pišem nešto što će ići u delovima. Moja profesorica književnosti mi je govorila da imam “Andrićeve kilometarske rečenice”. To je bilo još u osnovnoj školi, a ja evo od tad pokušavam da ih skratim, ali nekako ne ide. Uvek nekako odem u širinu, pa tako i ovde, na blogu. Krenula sam sa dve kategorije, a imam ih sad, pa već ne znam ni ja koliko. U stvari, mislim da ću čak morati malo i ovaj blog da preradim (kad dođe na red), pa možda i da ga podelim… ali, otom-potom…
Nego danas sam skuvala pasulj sa kolenicom, tako da će biti za dva dana, a mojim malim direktorima sam napravila i domaći sladoled od jogurta… znači sutra ništa ne kuvam 🙂
E tako, pošto sam danas svašta nešto radila, zato ovaj petak nije bio baš tako opušten, već je bio baš radni. I kad ovo nakucam i okačim, opet moram da zauzmem niski start i da se zavukam, ako treba i do jutra. Sad ću jedan bokal kafe da napravim, a bogami i činiju sladoleda da napunim, pa ćemo lepo, moja šolja i ja da se družimo celu noć… A sutra, pa sutra već počinje vikend 😀
(Naslovna slika pozajmljena je odavde)