Opušteni petak kod omiljene Šišarke

Eto drage moje, dragi moji. Još jedan petak, ko bi rek’o. A k’o da sam juče imala glavu u plakaru, vadila krpice iz istog i spremala se, na jedno zaista specijalno mesto. Ko je bio na ovim stranama prošlog petka – zna o čemu se radi, a ko nije, pa nek pročita… Elem, obećala sam, prošli petak, da ću vam reći koje je to specijalno mesto na koje idem uvek petkom…

Petak je dan kada se totalno posvetim sebi. To je moj, i samo moj “opušteni petak”. Ono što obožavam petkom, zato ga toliko čežnjivo i čekam cele nedelje, jeste taj ritual, koji se ponavlja iz petka u petak, bez izuzetka. A baš zbog tog sjajnog rituala, cele nedelje se osećam FENOMENALNO.

Znači, prvo ujutru, natenane, popijem kaficu i razvlačim se u pižami – bar do podneva.

Petkom obično ne kuvam (jer to je dan samo za mene), pa zato mogu sebi ovako nešto da priuštim.

Onda posle jake, crne kafe i doručka u pižami, zaronim u plakar, da odaberem savršenu kombinaciju za ovaj “opušteni petak” (neću vas smarati opet ovom pričom, pročitajte sami ako vas zanima šta se sve dešava u plakaru). I evo, nakon dužeg razmišljanja, imam dobitnu kombinaciju za ovaj petak:

E, tako, sad sam spremna, sad mogu da idem na jedno posebno mesto…

Petkom, dakle, idem kod moje omiljene, jedne i jedine Šišarke, na jednu pravu kafu sa osmehom. Ova kafa se ne može zameniti ni sa jednom drugom kafom na svetu. Takvu kafu – jedinstvenu, samo Ona, moja omiljena, jedna i jedina Šišarka, može da napravi. Otkriću vam tajnu. Ona – moja omiljena, jedna i jedina Šišarka, je u stvari moja frizerka. Obično kod nje stignem oko 16h, a kafica već miriše. Toliko miriše, da sve komšinice izađu na prozore da uživaju, u tom opojnom, očaravajućem mirisu. I nije samo kafa u pitanju, nego ceo, kompletan paket aranžman koji dobijem tamo.

Dakle, da se vratim na priču.

Moja Šišarka je žena koja mi uvek izmami osmeh na lice. Ona me uvek dočeka svojim nasmejanim i razigranim pogledom. U salonu uvek vlada prijatna atmosfera samo zbog nje, jer je Ona jako zabavna i jako duhovita žena. Svojim stavom, nastupom i pozitivnom energijom prosto opušta svaki atom moga tela. U salonu sve tako fino i prijatno miriše. Prosto ne znam šta bih vam pre opisala, ne znam šta mi se više od čega drugog sviđa…

Ona uvek zna šta da kaže, pa da me razveseli i oraspoloži, da me uteši ili ohrabri. Bez obzira na to kakav sam imala dan, ili nedelju iza sebe, ja iz salona izađem sva u Full-u (skockana, onako po poslednjoj modi, baš kao neki najnoviji Full HD TV, pa još i u boji). Prvo se uz kaficu lepo, lagano ispričamo, pretresemo celu nedelju, smejemo se, ponekad i plačemo zajedno, razmenimo koji trač i po neki recept, a ja na kraju dobijem i extra frizuru. Ona nije samo moj vrhunski frizer. Ona je sjajna sestra kakvu bi svako biće na ovom svetu poželelo, ona je savršena i brižna majka, ona je izvrsna domaćica i kuvarica, ona je savetnik, psiholog i pedagog, ona je komičar, stilista, glumac… ukratko – ona je žena – zmaj!

Posle ovakve jedinstvene kafe, prelazim u drugu stolicu na sledeći korak, a to je pranje kose.

Ljudi moji, ako do sada niste imali priliku da vam pravi, profi “old scool” frizer pere kosu, onda ne možete ni da zamislite o čemu se ovde radi. Pranje kose! Možeš misliti – pomisliće neko… Ali, ako vam kažem da je to jedan zaista fenomenalan osećaj, možda ćete mi i poverovati. Nije toliko samo pranje kose bitno, koliko je bitna dobra masaža glave. Svojim rukama ti pokrene mikrocirkulaciju glave, tako da se u potpunosti opustiš i prebaciš u neku drugu dimenziju, ne vidiš i ne čuješ ništa, osim lagane muzike koja ti negde, tiho struji u ušima.

Što se tiče odabira preparata za kosu, tu se ne brinem ni malo, znam da sam u sigurnim rukama. Moja frizerka uvek tačno zna šta mojoj kosi treba, da bi uvek bila u top-formi.

Nakon ovog sjajnog tretmana vodom i svim onim mirišljavim stvarčicama, prelazimo na glavno sređivanje. Šišanje (po potrebi), a potom feniranje (ili sušenje pod haubom). Kod moje frizerke obožavam to što ne moram puno da joj objašnjavam. Nekad je dovoljno samo da joj kažem: “Žnaš, ono kako si me prošli put ošišala, pa kad mi je porasla posle dva meseca – e tako hoću sad!” Nekad joj samo pokažem isečak iz novina ili sliku na mobilnom. A ponekad, ako ne znam šta hoću, prepustim se potpuno njenom izboru i uvek ispadne baš onako kako sam i htela – super! Ona mene, mogu slobodno reći, u dušu poznaje. Tačno zna šta hoću, a šta neću. Složićete se samnom, malo je takvih frizera u gradu, al zaista.

Isto tako, i kad je farbanje u pitanju ili pramenovi, opet ista priča, ona tačno zna šta mi treba. U stvari, imam osećaj, da čim uđem kroz ta vrata, Ona već zna kakva ću izaći. To je moja frizerka.

Kad su ti veći poslovi u pitanju, tu onda padne još jedna kafica, koju ovog puta pijem sama, a češće u društvu drugih mušterija.

Nakon farbanja i šišanja, ide sušenje pod haubom ili feniranje, što opet zavisi od mog raspoloženja i raspoloživog vremena, a vrlo često i zbog gužve u salonu.

Kako god. Ja na kraju iz salona izađem sa velikim osmehom na licu, što bi rekli od uva-do uva se smejem, a sve one ružne misli i dešavanju nestanu (k’o rukom odnešene). Maksimalno upijem svu tu pozitivnu energiju i napunim baterije za sledeću nedelju. Punim srcem zadovoljstva i savršenom top frizurom, spremna sam da nastavim da uživam u svom opuštenom petku…

I šta bih još mogla da vam kažem na kraju…

Ah da, onu čuvenu rečenicu: “Za moj današnji izgled pobrinula se žena – zmaj, moja jedna jedina Šišarka, moja omiljena frizerka Maja.”

Hvala Maji… I samo da se zna, ja moju frizerku ne menjam nikada – i ni zašta na svetu!!!