E da, još jedan opušteni petak je pred nama. Ko zna koliko nas neće ni primetiti da je petak stigao. Svi negde žurimo i ne primećujemo neke sitnice, koje zaista život znače. Baš zato, danas neću pisati o tim nekim stvarima koje meni pričinjavaju zadovoljsto, a koje obično sebi priuštim petkom…
Baš kada sam se nakon napornog radnog dana, sa užasnom glavoboljom spremala na počinak, pre nego što sam ugasila računar, u news feed-u (iliti na zidu Facebook-a) izašla mi je ova pesma. Pročitala sam je i umesto da legnem da spavam, ostala sam budna još koji trenutak. Ovu pesmu sam poželela da podelim sa vama. Možda će vam se dopasti, možda neće. Mene je pesma dotakla i zato je ovde. Pre svega ovo će mi biti jedan podsetnik, da ponekad treba i da usporim. A onda, stavila sam je ovde i da me podseti na neke osobe koje sam poznavala, koje su mi bile drage i koje sam volela, a koje su na žalost otišle prerano…
Pesmu vam prenosim u originalu, onako kako je to i napisano na Facebook stranici jedne neprofitne organizacije iz Beograda. Pročitajte je pažljivo, dobro razmislite o svemu i konačno donesite prave odluke u vašem životu…
SPORA IGRA
Da li si ikada gledao decu
na vrtešci ?
Ili slušao kako kiša
zapljuskuje zemlju ?
Da li si ikad pratio
leptirov haotičan let ?
Ili zurio u sunce
na zalasku ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Da li protrčiš kroz svaki dan
kao da letiš ?
Kad pitaš -Kako si,
čujes li odgovor ?
Kad se dan završi,
odlaziš li u krevet
sa sledećih stotinu poslova
koji jure kroz tvoje misli ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Kažeš li nekad svom detetu
– uradićemo to sutra-
i u svojoj žurbi
ne primetiš njegovu tugu ?
Da li si ikad izgubio kontakt
i dopustio da umre dobro prijateljstvo
samo zato što nisi imao vremena
ili nisi pozvao i rekao- Zdravo, kako si ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Kad trčiš da stigneš negde
propustiš polovinu zabave koja te tamo čeka.
Kad brineš i trčiš kroz dan,
isto je kao da si bacio neotvoren poklon.
Život nije trka.
Uspori.
Čuj svirku.
Pre nego što se pesma završi…
Pesmu je napisala tinejdžerka bolesna od raka. Htela je da vidi koliko će ljudi shvatiti njenu pesmu. Devojka je bila u poslednjoj fazi bolesti, u bolnici u Njujorku, a stihove je prosledio njen lekar – navodi se na Facebook stranici jedne neprofitne organizacije iz Beograda.
