Na različite načine možemo izazvati ludilo kod ljudi. Neko se ludo zaljubi, a neko od muke poludi. Verovatno je tu negde između i nastalo “ludo testo“. Ludilo od integralnog brašna jeste upravo varijacija na temu ludog testa nastala u jednom momentu kada već više nisam znala šta deci da spremim za večeru…
Mnogo je raznih recepata na temu ludog testa, a ovo je verzija koju sam prvo isprobala i ostala sam pri njoj. Ludo testo je veoma zahvalno. Jednostavno i brzo se umesi. Može danima da stoji u frižideru, pa ga po potrebi vadite i pravite sve što vam srce poželi. Ludo testo pravim po istom receptu sa belim i sa integralnim brašnom, a često ih mešam pa napravim nešto kao ludilo od integralnog brašna 🙂
Za ludo testo potrebno je:
- 500 ml mleka
- 1 kocka svežeg kvasca
- 1 kašika šećera
- 2 kašike soli *
- 1 prašak za pecivo
- 2 čaše jogurta (mera 180 ml)
- 100 ml ulja
- 2 jaja
- 1400 g brašna (800 g integralnog + 600 g belog)
za nadev:
U zavisnosti od toga šta ćete praviti od ludog testa biće vam potrebno još nešto… na primer
- sir (tvrdi ili sitan)
- suhomesnati proizvodi
- jaja za premazivanje testa
- semenke za posipanje
- začini po želji
- mast ili ulje za prženje
- i slično
*Ako pravite slatko testo umesto soli dodati 5 kašika šećera
Priprema:
U mlako mleko dodati šećer i izmrviti kvasac da nabubri. Postepeno dodavati ostale sastojke i umesiti glatko testo.
Ludo testo ostaviti pokriveno na toplom da naraste 30-45 min.
Sad na red dolazi vaša kreativnost kao i želje vaših ukućana. Od ludog testa zaista svašta možete napraviti. Iskoristite ga kao pizza podlogu, napravite slane ili slatke kiflice, kidajte i pecite uštipke ili čašom vadite krofne, ispecite deci mekike… Mogućnosti su beskonačne, potrebno je samo malo ludiranja 🙂
Ludilo od integralnog brašna
Ludo testo sam ovog puta pravila samo 1/2 mere i iskoristila da napravim, kako moji klinci kažu ludilo od integralnog brašna 😀
Jedan deo ludog testa sam razvila tanko pa isekla na jednake pravougaonike. Na svaki deo sam stavila nešto suhomesnato, posula rendanim sirom pa uvila u valjak. Ovako uvijene piroške ispekla sam na ulju.
Pošto lično više volim testa pečena u rerni nego na ulju, od drugog dela ludog testa napravila sam pizza pletenicu. Testo sam razvila na veći pravougaonik. Posula rendanim trapist sirom, naređala nešto suhomesnato što sam imala u tom trenutku u frižideru. Zarezala trake sa obe strane do 1/3 površine a potom ispreplitala kao pletenicu.
Neposredno pred kraj pečenja pizza pletenicu sam posula origanom (jer sam to zaboravila da učinim pre pravljenja pletenice) i od gore narendala još malo sira i vratila u rernu tek toliko da se istopi.
Treći deo testa sam ostavila u frižideru da prenoći. Toliko je preko noći naraslo da je počela kesa da puca i ludo testo već krenulo napolje.
Zato sam na brzaka zamotala kiflice sa sirom i ispekla ih deci za doručak.
Planule su pre nego što sam uspela da ih uslikam za blog 😀
A vi? Da li ste ljubitelj ludog testa? Kako i koliko ludo testo vi pravite?
Jao, testo! Moja slabost. A ovo tako dobro izgleda da mi je voda pošla na usta.
Hvala draga moja 🙂 Meni je ovo testo uvek na dohvat ruke kada klinci idu u školu. Jedan dan umesim pa tri dana imaju užinu, i svaki put nešto drugačije. Čula sam da testo može da stoji u frižideru i do 10 dana. Iskreno, meni nikada ne traje toliko, mi ga u roku od tri dana smlatimo. Ipak kako deca rastu i kako im rastu apetiti, čini mi se da već sada moram meru povećavati 😀
Hvala ti na poseti i na komentaru.
Meni ovo izgleda super. Da znaš da ću probati 🙂
Probaj, sigurna sam da će ti se dopasti 🙂 A kad probate, obavezno javi utiske 😀
Hvala ti na poseti i na komentaru.
Već sam ti rekla da me inspirišeš na kuhanje. Muž se čudi, ja mjesim tijesto. Mama još više 🙂
Već sam ti rekla i ranije draga Aprilia, da mi tvoji komentari (u kojima mi kažeš da te inspirišem na kuvanje), kao i kometari drugih posetioca bloga jednostavno daju dodatni vetar u leđa 🙂 Ponekad, kad izgubim inspiraciju ili volju za kuvanjem i pisanjem, a da se ne lažemo, imam i ja te “žute minute”, upravo zahvaljujući vama, čitaocima ovog bloga, uvek smognem i snage i volje, pa iskoračim iz tog stanja i odem korak dalje…
A što se kuvanja i mešenja tiče, kao devojka nisam ni prilazila kuhinji. Jednostavno nisam je nešto posebno ni volela. Moja je sestra češće pomagala mami u kuhinji, dok sam ja uglavnom bila “spoljni momak”, išla sam u nabavku i uglavnom spremala kuću. Kada sam počela da pišem blog, prvo se mama iznenadila mojim kulinarskim umećem, dok mi je sestra rekla da je oduvek znala da u meni ipak ima nešto tog kulinarskog dara, koji i ona i mama nose. Ipak, istina je da sam zahvaljujući svojoj deci i zavolela sve te kuhinjske vratolomije. Upravo zbog njih je i nastao ovaj blog 😀
Hvala ti draga na poseti i na komentaru.