Lenja pita sa jabukama jedan je od onih starinskih kolača koji se često nađu na našem stolu. U našoj kući postoji čak i jedan običaj u vezi ove pite. Naime, svake godine na Petrovdan (12. jula) pravi se kolač sa jabukama “petrovačama”, što u prevodu znači, pravi se lenja pita sa petrovačama. Mnogo je različitih recepata za kolače sa jabukama, ali definitivno, jedan od najlepših je upravo ova lenja pita. Umesto jabuka, za lenju pitu možete iskoristiti i neko drugo voće, pa onda dobijete lenju pitu sa višnjama ili malinama. Isto tako, lenja pita se može praviti i sa makom ili slatkim sirom, a ko zna, možda i sa nekim drugim punjenjem…
Ovaj recept za lenju pitu sam uzela od moje sestre, a uverena sam da ga je ona prepisala iz mamine stare sveske recepata 🙂 Recept doslovno ide ovako…
Lenja pita sa jabukama
Za izradu testa potrebno je:
- 2 jaja
- 1 margarin
- 750 g brašna
- 200 g šećera
- 1/2 praška za pecivo
- 1 vanil šećer
- malo soli
- malo vode (ako je testo suvo)
Za punjenje (fil):
- 1,5 – 2 kg očišćenih i narendanih jabuka
- 6-8 kašika šećera
- cimet
- vanil šećer
Priprema:
Umesiti testo od navedenih sastojaka, pa podeliti na 2 dela. Razvući prvi deo i staviti u pleh koji ste prethodno podmazali margarinom. Testo malo izbockati viljuškom. Na testo staviti rendane jabuke, pa preko njih posuti šećer (u zavisnosti od kiselosti jabuka), malo cimeta i vanil šećer (sve po ukusu). Od gore staviti drugu razvučenu koru koju isto treba izbockati viljuškom.
Lenja pita se peče u prethodno zagrejanoj rerni na 200 °C. Prvih 15 min peći pitu na 200 °C, a potom smanjiti rernu na 180 °C i peći još nekih 15-20 min. Uzvadite pitu iz rerne i ostavite da se hladi.
Posluženje:
Kad se lenja pita prohladi, iseći je na kocke, pa od gore posuti šećerom u prahu. Servirati i poslužiti, na primer uz kafu, ali obavezno sa osmehom 🙂
Prijatno!!!
Mmmmm miriše ova pita, evo, osećam, cimet mi golica nozdrve 😀
Moj prvi komšija je imao u dvorištu jabuku petrovaču. Često sam zaticala punu kesu jabuka okačenu na ogradu. Spremala bih pitu, a onda bi neko od moje dece odlazio kod njega da mu odnese neko parče 🙂
A onda je njegov sin pre par godina rešio da sruši staru kuću, iščupa jabuku i taj deo kraj nove kuće zalije betonom, a između naših dvorišta je izgrađen “kineski zid”… Ubi me nostalgija… 🙂
Šteta za jabuku 🙁 Sigurno znaš kako kažu: “Jedna jabuka na dan i doktor ti nije potreban!” Komšijin sin to sigurno nije znao… A osim toga, od jabuke imaš višestruke koristi. Em divno mirišu (u kolačima još i više), em ti prave lepu ladovinu u vrelim letnjim danima, a deca obožavaju da se na nju pentraju… Baš šteta za jabuku…
A nostalgija, uh, na svakom koraku me nešto vraća u detinjstvo i na neke davno prošle dane, izgleda mi da vreme mnogo brže prolazi sada kad sam mama 😀
I ja sam pravila “čupavu” pitu sa jabukama, ali sa heljdinim (i malo belog) brašnom, da bude “zdravija” 😉
Ima jedna divna caka, da ne cediš jabuke ali da ti se ne pokvasi donja kora a fazon je u tome da koru namažeš džemom od kajsija (bresaka), pospeš malo grizom, koji takodje dodaš i jabukama.
On se ne oseti u kolačima a pokupi taman toliko vlage da budu sooooočni kolači, njam, njam!
Verujem Dudo da je bila ukusna 🙂
A moraću baš sledeći put da isprobam taj trik, taman sam friško kuvala pekmez od kajsija 😉
Pravila baka nekad sa visnjama i to mi je bio onako najomiljeniji od tih domacih kolaca… poenta, od kako bake nema, nemam ni omiljeni domaci kolac (da mu se radujem).
Uh, višnje… i ja baš volem kolače sa višnjama…a imam tu sreću da je moja mama naučila sve te cake od svoje mame i od svekrve, i stalno nam je pravila i mesila neke đakonije (i dan danas to radi, mada ređe). Sada sestra i ja hvatamo beleške i pravimo isto svojoj deci 🙂