Gosti kuvaju za vas… O kuvanju iz drugog ugla
Moja današnja gošća: Luna
Kao klinka retko sam zalazila u kuhinju. To je bilo mamino carstvo. Nisam bila baš zainteresovan da joj se mešam u posao, a iskreno nisam imala baš ni vremena jer sam čitav dan provodila u školi.
Onda se udam a pojma nemam o kuvanju. Znam da skuvam samo čaj, kafu, supu iz kesice i da ispržim jaja. Joj kakvi su bili ti moji prvi ručkovi teško je opisati. Šta da vam kažem kad’ ja nisam mogla da jedem to što je trebalo da bude ručak.
Moj muž jede i ćuti. Još me i hvali. Ja ga gledam belo. Šta hvali i kako uopšte može da jede te splačine? Ja i pored najbolje volje nisam mogla.
Recepte mi je davala mama al’ džaba. Ne znam šta, koliko i čega ide. Pa stavim ili premalo ili previše, ili je preslano ili neslano. Kad je pitam koliko soli ide, ona kaže “pa otprilike”. Šta ti je to otprilike, pitam je. Otprilike može da bude i pola kile i kašika i šolja soli… Njoj sve “otprilike” a ja pojma nemam koliko je to otprilike. Kuvanje mi je bilo noćna mora.
A tako sam želela da ja spremim neki dobar ručak i obradujem svog dragog. Ali nije mi išlo i to ti je.
Za razliku od mene moj muž je znao da kuva. I to fantastično. Kad on nešto spremi to je prste da poližeš. Ja se najedem pa sednem i plačem. Krivo mi što ne znam da kuvam.
Učila sam ja, trudila se, isprobavala… većina tih mojih pokušaja je završavala u kanti za otpatke, tek poneki pokušaj se našao na stolu. Kao neki ručak. Kakav-takav al’ ručak.
Vidi moj muž da mene to baš muči pa mi predloži da me on nauči da kuvam. Rečeno-učinjeno.
Počne on da sprema, ja gledam, pišem i pamtim. Prošlo je podosta vremena dok nisam naučila. Sada znam sve da spremim, čak vrlo dobro. Ali da volim, ne volim baš.
Ne volim da puno vremena provodim u kuhinji. Čist gubitak vremena. Provedeš nekoliko sati spremajući a sve se pojede za najviše pola sata. I ostane ti brdo sudova za pranje…
Kako su izgledali ti moji prvi pokušaji procenite sami…
Slika: Vukajlija
Gost bloga: Лунино блогЧе; autor teksta: Luna J.Perović
Хвала на гостопримству 🙂
Овде код тебе све мирише на укусну храну 🙂
Nema na čemu Luna, zadovoljstvo je moje veliko ugostiti te 🙂
Pa i kod tebe draga moja… a ti još imaš sreće, pa pored tebe još i muž i ćerka kuvaju 😉
Nisi ti kriva što ti ne ide, u pitanju je genetika! <3
Geni su čudo 🙂
Slika je urnebesna 😀 a tebi i muzu svaka cast, iskreno! Odbijam da poverujem da ne volis da kuvas, recepti koje dajes su cudo i sve je napisano tak oda moze da spremi i neko nije ni usao u kuhinju pre toga (dobro ne bas al’ tu). Ziva bila 🙂
Ahaha… sada ne znam dal da te odmah razočaram ili prvo da te kritikujem malko 🙂 Od nedavno, na ovom blogu, otvorila sam posebnu kategoriju tekstova “Gosti kuvaju za vas – o kuvanju iz drugog ugla” Imam to zadovoljstvo da ugostim drugare-blogere koji su pisali tekst koji ime veze sa kuhinjom… ali onako, iz drugog ugla 🙂 Pa eto, ti bi mogao možda da budeš jedan od sledećih gostiju 😉
Inače, volim da kuvam, a moj muž… ma zna i on ponešto, al se nešto ne trudi posebno 🙂 Odavno mi obećao neke karađorđeve na njegov način… i evo 10 godina ih čekam… mora biti da su zaista jako specijalne 😀
I da… zaboravih… ovaj tekst “Kuvarica” je Luna pisala 🙂
😀 za te karadjordjeve! Mogao bih samo ne znam šta tačno treba da radim/pišem, hoću naravno, drage volje, samo mi objasni u detalje, i naravno ako misliš da sam kompetentan! 🙂
Što da ne! Pa ti si jedan od mojih najvernijih i najredovnijih posetioca. Možda bi mogao recimo napisati nešto o kuvanju iz muškog ugla 🙂