Pored Slavskog kolača još jedno veoma važno obeležje Krsne slave (Svečara) je Koljivo – Slavsko žito. Žito je simbol večnog života, ono povezuje žive i preminule članove porodice. Isto tako, žito je i simbol vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život. Koljivo se prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, a za pokoj duša umrlih predaka i srodnika, koji su tu Slavu slavili i svojim je potomcima predali. Upravo iz tih razloga Koljivo to jest Slavsko žito, pravi se za Svečare (Krsnu slavu) i parastos (sahranu).

Dan uoči slave domaćica prebira najlepša zrna žita od kog će spremati Koljivo. Ovako pripremljeno žito se kuva, zatim se melje i meša sa šećerom ili medom, a potom ukrašava. Koljivo isto kao i Slavski kolač Sveštenik osveti za Krsnu slavu (u Crkvi ili u kući domaćina), a osvećena pšenica se naziva još i pananija, prekadnja, koljivo ili samo žito.

U zavisnosti od sredine u kojoj domaćini – Svečari žive, postoje i različiti običaji vezani za služenje Koljiva. Stari je običaj da se Koljivom ponudi svako ko pređe kućni prag Svečara i poželi mu srećnu slavu. U nekim sredinama, Koljivo se iznosi i služi pre Slavskog ručka, a negde tek nakon ručka, ali pre kolača.

Naravno, i sam recept zavisi od toga gde živite i kako slavite slavu. Pre svega od brojnosti vaše porodice kao i broja gostiju koji vam dolaze na slavu, pa i od vašeg ličnog ukusa, količinu sastojaka ćete prilagoditi sebi.

Kako se pravi Koljivo – Slavsko žito

Potrebni sastojci:

• 1 kg pšenice belije
• 1 kg šećera (može kristal, može u prahu)
• 1 kg oraha (mlevenih + nekoliko polutki u celo)
• 250 g suvog grožđa (može više ili manje)
• vanil šećer (po ukusu)
• cimet (po ukusu)

*malo bibera i/ili karanfilića (opciono)

Priprema žita

Žito ošistiti od kukolja i ostalih nečistoća. Potopiti ga i ostaviti da odstoji preko noći, Sutradan, ujutru ocediti tu vodu i baciti, a u žito naliti svežu vodu, pa staviti žito da se kuva. Kad žito provri, opet odliti tu vodu i baciti je. Isti postupak uraditi još dva puta. Nakon toga ostaviti žito da se kuva jedan i po sat ili dojk se ne raskvoca.

Kad je žito kuvano, dobro ga poklopiti pa ga “pretrpati” (umotati šerpu većom kuhinjskom krpom, pa sve opet umotati u ćebe i ostaviti tako da prenoći). Narednog jutra žito ocediti, proprati hladnom vodom, pa ga izručiti na veliku tepsiju ili na kuhinjski čaršav da se ocedi i osuši.

Suvo grožđe potopite u vodu. Kad je upilo vodu procedite ga i proširite na kuhinjsku krpu da se prosuši. Orahe sameljite, ali odmah sa strane izdvojte lepe krupne polutke oraha za dekoraciju, kao i malo mlevenih za posipanje Koljiva.

Kad je žito suvo, samleti ga, najbolje na mašini za meso, a ako je nemate, iskoristite seckalicu ili blender. U mleveno žito dodajte mlevene orahe, suvo grožđe, šećer, vanil šećer i cimet po ukusu. Rukama treba dobro umešati, da se sve ravnomerno sjedini.

Prema starom receptu koji je moja majka dobila od jedne popadije, u Koljivo valja dodati i malo bibera. Zašto?! ne pitajte! ni ona ne seća razloga 😀 Isto tako, čula sam da neke domaćice u Slavsko žito stavljaju mleveni ili tucani karanfilić. Naravno da sam probala i jedno i drugo. meni se dopada 🙂 

Posluženje

Preručiti Koljivo u činiju, od gore posuti mlevenim orasima i ukrasiti ga po želji polutkama oraha i zrnima suvog grožđa.

Ovo je najjednostavniji i najklasičniji način ukrašavanja slavskog žita. U novije vreme, domaćice kao da se utrkuju koja će lepše i maštovitije ukrasiti žito, pa neretko imamo žita ukrašenim različitim šarama ili čak i sa likom sveca.

Još jedna zanimljiva ideja za služenje žita su žito kuglice 🙂 Od jedne količine žita možete napraviti kuglice, uvaljati ih u mlevene orahe, ređati u papirne korpice, i tako Koljivo poslužiti na tacni zajedno sa ostalim kolačima.

Srećna slava!!!

* * * * * * * * * * * * * * * * *

EDIT (23.4.2018.)

Neki od vas su me pitali za poreklo i značenje reči “KOLJIVO”… Iskreno, nikada nisam ni razmišljala o tome, jer kod nas u krugu porodice, pa i u okruženju, Slavsko žito svi zovu Koljivo. Međutim, moram priznati da je nakon vaših pitanja i mene to pitanje zainteresovalo. Kopkalo me, kopkalo, pa sam pomoću Googla Sveznajućeg konačno došla do odgovora koji ima smisla, te vam u nastavku teksta, otkrivam ovu misteriju 😉 

Šta znači reč “KOLJIVO”?

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije (izvor: https://sr.wikipedia.org)

• “Koljivo ili panaija (riječi grčkog porijekla), kuvana pšenica — bjelija, zaslađena i s dodacima aromatničnih začina. Za umrlu djecu kuva se pirinač. Služi se u sklopu i srpskog narodnog običaja prilikom slava, sahrana i daća — pomena pokojnika.”

Značenje i poreklo reči “KOLJIVO”

Iz knjige “Srpska slava ili krsno ime”

koju je, u redakciji episkopa braničevskog Hrizostoma (Vojinovića, r.1911+1989) izdao Sveti arhijerejski sinod SPC 1963. godine. Ovo, ponovljeno izdanje te knjige izlazi u spomen blaženopokojnog Vladike Hrizostoma, prvog urednika “Pravoslavnog misionara”

Izdvajam citat koji upravo to pitanje pojašnjava:

“Slavsko žito – koljivo. (Od interesa je pomenuti kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat – otpadnik – koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car (361-363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj hrišćana, – znajući da hrišćani poste Veliki post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokrope krvlju žrtava koje se prinose idolima kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali sv. Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo – pšenicu s medom – i to da jedu. Oni tako i učine i cele prve nedelje Velike posta jeli su samo koljivo. U spomen toga Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva, i ono se daje narodu u petak i subotu prve nedelje Velikog posta posle službe. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena – slave). 

Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli, i na one koji su za veru dali svoje živote.

Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da se hrišćanin seti svojih umrlih predaka i srodnika, i da se pomoli Bogu za njih prilikom proslave svetitelja, – njihovog zajedničkog zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi obraćali.

Treba naročito naglasiti: da se koljivo o slavi ne sprema za pokoj duše onog svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici!

Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike!

Šećer koji se u koljivu meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.”

(Izvor citata: https://www.rastko.rs/bogoslovlje/hvojinovic-slava.html)