Sunce je ovih dana bilo nemilosrdno, pržilo je do te mere kao da je, ne daj Bože, sudnji dan. Nit’ mi se kuvalo, nit’ mi se jelo. Imala sam tu sreću što su deca otišla kod bake na nekoliko dana, pa smo moj Dragi i ja svaki dan “tukli” po svežim, hladnim salatama i dinjama. Eventualno bih zbrzala neko lagano jelo, naravno nagađate već i sami, od tikvica 😀

Elem, konačno je malo osvežilo pa može i da se jede i da se kuva 🙂 Ne, neću vam ja danas kuvati, pustite me još malko da danem dušom 😉 Danas za vas imam jednu specijalnu gošću, ženu koja zna od ničega da napravi nešto sjajno. Pa evo, uživajte i u njenoj priči i u njenom receptu…

Gosti kuvaju za vas… O kuvanju iz drugog ugla

Moja današnja gošća: Blaženka Maksimović Vesić

Ako nešto u životu mrzim to su prenemaganja, a među njima i ona izjava “Sarma je zakon”. Posebno me iritira kada davalac takve izjave hirurški precizno iseče kupus tananim rezom i stručno ga otkloni kao da otklanja kakav tumor. Jer kupus se po tom zakonu valjda ne jede! Samo meso. Ista stvar se odnosi i na paprike i sarme od zelja, rena ili loze.

Isti odnos prema svemu uvijenom u lišće uglavnom imaju i moji ukućani. Pa sam, kada baš imam želju da zavijem nešto (ne, ne mislim na džoint ni na duvan, šta vam pada na pamet!) razvila tehniku zavijanja sarmi bez listova. U kanelone.

Kako napraviti kanelone?

Italijani su poznati po njihovim testeninama, pa su tako izmislili i sarmu od iste. Umesto da meso uvijaju u kojekakvo lišće, oni lepo to uviju u jednu veliku makaronu – kanelon. E sad, svi oni kupovni kaneloni koje sam ja viđala po rafovima koštaju oko 250 dinara. Prazni, naravno. Ja nisam luda da dam tolike pare za pola ručka, kad za isti novac mogu da spremim ceo (i da ostane malo za večeru). Pa evo kako ja to radim.

Potrebno vam je za kanelone:

• 300g brašna
• 2 jaja
• kašika vode

Navedene sastojke umesite u testo. Nemojte se obeshrabriti što to možda deluje nemoguće na prvi zames. Budite uporni. Brašno vam je čudan sastojak, veoma trpeljivo na mučenja i ugnjetavanja . Potrebno mu je dosta da počne da popušta i da stvara gluten. Tako umešeno testo ja podelim na tri dela.

To je vreme kada stavim vodu da proključa. Onda zapnem iz petnih žila da ga rastanjim ( ukoliko imate neko dete puno energije dajte mu oklagiju da se iživljava nad testom – može biti korisno). Testo isečem na kvadrate otprilike 5×5 cm.

Kada voda provri, u nju stavite isečene kvadrate.

Napomena: Veoma je važno da spuštate u šerpu jedan po jedan, a ne celu gomilu odjednom, da se ne zalepe.

Dok se prva tura kuva, ja udarim opet po razvlačenju. Za to vreme kaneloni isplivaju i izvadim ih spatulom da se iscede. Poželjno je da prilikom tog procesa ne budu presavijeni, jer je posle punjenje istih vrlo frustrirajuć proces. Naravno, tako uradimo sa svim komadima testa.

(Savet gratis: okrajke koji nisu baš lapog oblika možete da nagužvate u gomilicu i naredndate na nasitnije rende, osušite i koristite kao testeninu za supu).

Za nadev je potrebno:

• 2 glavice crnog luka
• 200 g mlevenog mesa
• 3 šaragrepe
• šoljica pirinča (otprilike, ja sam ovom prilikom preterala)
• paradajz sos ili seckani sveži paradajz (može i ne mora)

Kakva god da je sarma u pitanju, ja pirinač uvek prokuvam. Što je sigurno – sigurno je. Posle kad čujem “krc”, teško mogu da razlikujem zub od nekuvanog pirinča. Na ulju propržim luk, šargarepu, meso i paradajz sos, alevu, peršun, biber… začinim po inspiraciji. Pomešam sa pirinčem da upije višak sokova (ako ih ima).

Kaneloni se pune ovom smesom i ređaju u podmazan pleh. Sve se to odozgo prelije bešamelom. Kačkavalj je ovde slučajan detalj. Nikakvu dodatnu draž ne daje, možete ga preskočiti. Sve to se zapeče u rerni dok ne porumeni. Naposletku, sve je već kuvano, samo treba da dobije boju.

Koliko dugo? Otkud znam. Recimo, dok ne operete sudove koje ste tokom spremanja uprljali. Ručno, molim vas!

Rezultat ovog razvijanja, mešenja (testenja, što bi rek’o moj sin) izgleda kao dole na slici. Ja ga serviram uz pojednostavljenu tzatziki salatu koja podrazumeva 2 narendana krastavca, jednu pavlaku i čen belog luka (ne protiv uroka ni vampira, već radi ukusa). Da ne bude da baš ne unosimo biljke i vitamine.

I naposletku da pojasnim da je ovo na slici je samo foliranje. Nit’ ikad serviram ovako, nit’ jedem ovako malo. Al’ to samo znači da je ukusno, zar ne? I sve kompletno košta koliko kupovno pakovanje kanelona. Pa… prijatno!

Gostujući blog: Skitarnik;
Tekst i fotografije: Blaženka Maksimović Vesić

Dopao vam se ovaj recept?

Onda zavirite na Skitarnik – lifestyle blog za običnu ženu i pročešljajte ga, bar jedno dva puta 😉