Da nešto i ja kažem, a da nije recept u pitanju. Nemojte ovo shvatati suviše lično. Ovo nije moj prekor lično upućen vama. Ovo je moj lični stav, moje konkretno mišljenje o ljubavi, braku, danima ljubavi i joštečemu…
Znači, muka mi je od cele ove halabuke u vezi ovog famoznog “dana ljubavi” ili “dana zaljubljenih”. Pih! Možeš misliti! Dan zaljubljenih, kako da ne! Dan kao i svaki drugi…
Mislim, po čemu je taj dan tako poseban? Pa od kada je veka i sveta, postojao je i taj 14. februar. Doduše, kod nas u kraju poznat kao dan kada se slavi svetac-zaštitnik vinogradara. Na prostorima naše bivše Juge ovaj dan je poznat kao Sv. Valentin ili Valentinovo, dan koji mnogi slave i kao imendan. U redu ili kako bi neko rekao OK ( i to “OK” smo isto pokupili sa strane). Tamo negde, daleko preko bare, napravili su čitavu farsu oko tog St. Valentine’s Day. Sve je to namerno izrežirano, to je marketinški potez, a ne tradicija. Ali opet kažem, to je na Zapadu, nije ovde, i nije kod nas.
I pitam se pitam… Zašto onda toliko favorizujemo taj dan zaljubljenih? Ista je priča i oko noći veštica (Halloween). Hoćemo li uskoro početi da slavimo i St. Patrick’s Day, Thanksgiving Day i Štatijaznamkoji Day? Zašto praznujemo i poštujemo tuđe praznike i običaje, a ne negujemo svoje? Zašto su retki oni koji su čuli za Korinđanje ili Vijanje Božića? Zašto su od pre dve godine počeli neki maskirani klinci da mi dolaze na vrata za Halloween, a za Korinđanje niko nije pozvonio sem familije?! Sve mogu da shvatim, samo mi ovo nije jasno. Kako smo dozvolili da se naši stari običaji i tradicija zaborave, a dan zaljubljenih i noć veštica toliko odomaće kod nas? Pa to je postalo kao dobar dan, toliko su se odomaćili da se čak provlače i kroz dečije emisije, dečije časopise i slično…
Dobro, priznajem, i ja sam kao klinka bila u toj nekoj “dan ljubavi” fazi. Tada mi je možda nešto i značilo to kada mi neko pokloni neku sitnicu kao gest pažnje, ljubavi. To je bilo ranije, bila sam klinka i nisam ništa shvatala, pa zato ni ne osuđujem ove starije tinejdžere i mlađe naraštaje. I meni je sve postalo mnogo jasnije kada sam porasla. Oči su mi se otvorile odavno i više ne nosim ružičaste naočari kroz koje se ceo svet vidi u boji. Sve što radim, radim samo zato što hoću i to samo onako kako se meni više dopada. Naočare nosim i dalje, ali samo zato da vas bolje vidim 🙂
I da se vratim na temu. U vezi ljubavi i danima ljubavi mogu samo još da kažem ovo: Ako nisi prethodnih dana pokazivao svoju ljubav onima kojima si želeo, nemoj to onda činiti ni danas!
Stvarno mi je pripala muka od ovog opštedruštvenog foliranja, preterivanja, šablona i klišea. Na današnji dan, pa i danas konkretno, svi su kao nešto u oblacima, iz očiju im kao srdašca vire, obasipaju “voljene” cvećem i bombonjerama, a oni malo imućniji skupim nakitom i parfemima. Svi danas kao nešto cvrkuću… A posebno se ističu neke “vredne pčelice” i kvazi domaćice, baš one koje cele godine nisu ni prišle kuhinji, one koje jedno jaje nisu ispekle, sad su našle da glume brižne i zaljubljene devojke i žene, pa po društvenim mrežama kače slike torti, kolačića i štatijaznam čega još u znaku ljubavi i u obliku srca…
I baš zato, dragi moji i drage moje, u inat svima, iz principa nisam danas okačila niti jedan jedini kolač, niti bilo koje drugo jelo u obliku srca. Ne zato što nemam, imam ih ja itekako u svom privatnom albumu 🙂 Imam ja i kolače u srcolikom obliku, imam i slana srcolika jela, imam, ali baš neću danas da ih postavim. Ako vam tako nešto treba, to kod mene danas nećete pronaći…
Da me ne shvatite pogrešno. Ja nisam neki buntovnik, ja nisam neko ko mrzi ljude, ko ih deli na ove ili one. Odrasla sam u mešovitom braku, živim u multinacionalnoj sredini, naučila sam da poštujem i cenim i ljude i njihove običaje, ali isto tako i da volim i čuvam svoje. Nemam ništa protiv onih koji danas slave. Nek slavi ko šta hoće u svojoj kući i mirna Bačka. Samo kažem da nisam, kao neki, poklekla globalnom medijskom i marketinškom servisiranju. Ja danas ne slavim dan zaljubljenih, dan ljubavi, Valentine’s Day ili kako ga već zovu. Ja slavim ljubav i volim, i to ne samo danas. Pronašla sam recept za ljubav i zato volim svakoga dana u godini. Volim one koji su deo mene i koji su tu moju ljubav zaslužili. Ja im to pokazujem svaki dan, i to na meni svojstven način, a ne kroz skupe poklone ili šablonske, trivijalne stvari, koje se iz nekog razloga podrazumevaju. Ja ne poklanjam nešto zato što je trenutni hit, ja se trudim da dar prilagodim onome kome dajem…
Iskreno, meni je danas godišnjica braka. Godišnjica braka ili mraka 😀 to je opet moja stvar. A o godišnjicama braka imam isto mišljenje kao i o nekim drugim ovakvim datumima. Ako nekoga voliš to ćeš mu pokazati bilo kada i bilo koji dan u godini, a ne samo na taj neki dan, koji god povod bio. Ako te volim i tu ljubav delim sa tobom, to znači da te volim i juče, i danas, a možda i sutra (to već ne znam). Samo znam, ako nekog voliš, voliš ga svaki dan, a ne samo na taj dan kada ste potpisali neki papir, obavezali se da ćete se voleti, čuvati i uvažavati jedno drugo…
I zato, u to ime, od mene za sve vas koji se slažete sa mnom jedan kratak video… Ako ste kao ja, ako volite svaki dan u godini, a ne samo danas, ako niste pogledali ovaj film učinite to što pre, srdačno ga preporučujem (opet):
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=apoFJYxPQ20]
🙂 🙂 🙂 Е, баш сам то хтео да кажем… 🙂 Браво!
Da, videla sam… i slatko sam se nasmejala jer sam baš u tom momentu pisala ovaj tekst… Hvala 🙂
I ja. I samo još- srećna godišnjica.
Hvala draga 🙂
E ako si im rekla! Što bi se reklo modernim rečnikom – potpisujem!
Malo je poduži tekst, znam, pisala sam ga u dahu. Znaš ono kad ti padne roletna, pukne film i tako to… a i bilo je krajnje vreme da i ja progovorim… 🙂
Inače, mislim da ću noćas samo srcolike torte i kolače sanjati 😀
Dobro je napisano – u dahu se i pročita, ali može i ponovo da se čita, zaista je dobar tekst.
Hvala ti. Stvarno sam iskreno mislila sve što sam ovde i napisala.
PS. I srećna ti godišnjica braka 🙂
E, pa hvala 🙂 I samo da se zna, danas zbog svog ličnog protesta, nisam napravila ništa povodom tog pitanja… praviću sutra, ili malo sutra 😉
Srećna ti godišnjica 🙂
I iskreno se slažem sa tobom i sa svim što si ovde napisala
Hvala Luna 🙂
Drago mi je da se i ovde slažemo 😉
Bravo! I srećna godišnjica, pa na zlatnu svadbu da zoveš 🙂
Hvala ti LaBiLnA… Zovem pod obavezno…ali moram prvo da doguram do one srebrne 🙂
Samo polako i želim ti puno sreće i ljubavi na tom putu do zlatne svadbe :*
Hvala 🙂 i ja kažem polako, ali sigurno… jer, svaki put je trnovit, a na nama je da se prilagođavamo tom putu i da to trnje na kreativan način pretvorimo u nešto lepo i nama korisno 😀
Kada ovako sročiš, nema šta da se doda.
Hvala Grofe, nisam puno filozofirala… samo sam kucala po tastaturi, onako kako je iz glave izlazilo…
P.S. Fale mi sad dve tipke, odletele su negde pod udarom emocija 🙂
Ahahah, e čudo si, stvarno. 🙂 Nego, isto je i sa Danom žena…
Baš da znaš Tanja, isto i ja mislim o 8.martu, ali sam ga valjda negde previdela…
Mislim, nakupe se vremenom tako neka razmišljanja u mojoj glavi, ne zapišem ih odmah, jedno vreme to vri u meni i onda, kada počne da kipi ko iz lonca, od jedne “kuvarice” kako me mnogi zovu (a ja to nisam), dobiješ ovako jedan iskren post 🙂
🙂 Davno ne čitah ništa od tebe. 🙂
Iskreno, ne volim nametnute praznike… izmišljam ih sama… u hodu, jer svaki dan je, kao što ti i reče važan. Svaki dan je praznik i samo mi možemo da mu damo ili oduzmemo posebnost.
Znači, razumemo se i slično razmišljamo 😉
Drago mi je da si svratila Majska :*