Kako je divan pogled na kanjon odavde… ODAVDE?! 🙂
Hahahaa… Uvek se setim čuvenog Elmera iz ovog, pa sada već, kultnog crtaća. Nekako su mi taj crtać i ova rečenica prvi pali na pamet dok sam razmišljala kako da naslovim ovaj post.
Divan pogled kroz prozor… dakle, ovaj se naslov nekako sam nametnuo. Bilo mi potpuno logično, jer stalno otvaram neke prozore ove virtualne stvarnosti. I danas, kada sam opet, po ko zna koji put, otkrila još neke divne stranice, ovde u BlogoSvetu, osetila sam nalet pozitivne energije i ponovnu želju da nešto lepo napišem. I evo ga, pišem. Ovo je dakle, hvalospev o mom BlogoKomšiluku…
Već duže vreme planiram da napišem reč-dve o ovom zanimljivom svetu i njegovim još zanimljivijim stanovnicima. Mnogi su me pitali zašto sam stalno za računarom, šta ja to stalno nešto čitam i kao nešto tu pišem. Ja nisam pisac, ja sam samo jedna obična žena koja voli mnooogo da čita (ali kada joj to vreme dozvoli). I ne mora to, pod obavezno, biti neka knjiga (mada, moram priznati, knjiga ipak ima svoj šarm). Pa eto, sigurno me nešto iz dubine moga bića privuklo upravo vama. Od kako sam zavirila u ovaj magičan BlogoSvet, kroz različite priče, slike, muziku, razne rukotvorine i savete, upoznala sam zaista različite i posve zanimljive ljude. Svaki dan, već kao ritual uz jutarnju kaficu, pa i onu popodnevnu, dobro de… ajd da se ne lažemo i onu u kasnu noć, provirim kroz BlogoProzor.
Otvaranjem novih prozora svaki put se oduševim mnoštvom divnih životnih priča, napisanih ponekad srećnim, a ponekad i tužnim povodom. Uz moj novi BlogoKomšiluk radujem se svaki dan, smejem se do suza, a ponekad i zaplačem. Ponekad samo stojim i nemo posmatram tekst koji sam upravo pročitala, pokušavam da saberem utiske, ali ne ide, suviše jako su napisane mnoge priče… Toliko emocija, divno ispričanih priča, toliko istine koja zna da boli, toliko smeha i tuge, i sve to na jednom mestu; prosto ne mogu da se odvojim od stola, da sklonim pogled sa ekrana. Samo otvaram prozore, redom, jedan za drugim, i čitam, čitam… Dešava se, ne tako retko, da se toliko zanesem da ni ne primetim koliko je sati, pa moji ukućani zamalo ostanu bez ručka…
U neku ruku (sada glasno razmišljam), verovatno je i ovaj moj Blog i to moje pisanje povezano sa čitanjem. Ipak, konačno sve te utiske, ta razmišljanja treba negde i nekome reći na glas. Mnogi su mi do sada rekli i da se lepo izražavam, da imam lepe rečenice, pa čak i da imam smisla za pisanje. Ne, ne mislim ja sad zbog toga da počnem ovim da se bavim profesionalno, jer ipak, smatram da se neko kao pisac rađa, raste, razvija se vremenom i onda, samo u jednom momentu postane pisac…
I ovako bih mogla još satima da pišem, i u nedogled da hvalim ovaj BlogoSvet i naravno moj virtuelni komšiluk, al neću. Reći ću vam samo jednu važnu stvar. Od sada ćete svi vi, koji me pratite i čitate ove strane, moći da vidite ko me je sve inspirisao i opčinio svojim umećem, i zašto ponekad zaboravim na sat… A sada, sa vaše desne strane, pogledajte ovu nepresušnu riznicu sa blagom…
Još jednom veliko HVALA mom divnom BlogoKomšiluku na svemu.
Pozdrav komšije, čitamo se i dalje 😉
Lep ti je komšiluk. Pa i pogled kroz prozor mora da bude lep.
Ne bunim se 🙂 kažu ljudi roditelje ne možeš da biraš, ali zato možeš da biraš prijatelje… ja bih ovde dodala i komšiluk 🙂 Divno mi je ovde, uživam svakodnevno čitajući vas…
Draga moja, stvarno se osecam polaskana sto sam sa ove desne strane, koju pominjes… <3 Zaista nisam ocekivala. Drago mi je da si svratila do mene i tako skrenula paznju na svoje postojanje. Rado cu dolaziti i uzvratiti na svaki lep gest. Biti na necijoj listi citanosti – je i prijatno i pocasno mesto <3.
P.S. Pre bilo cega drugog, hajde da se dogovorimo da li smo na Vi ili Ti. Obe varijante mi odgovaraju. Ne poznajemo se, pa je Vi, nekako, logicno, a sa druge strane, ovde se tako lako i brzo zblizimo i osetimo svojima da se ono – Ti – prosto omakne. Kako god da odaberes – slozicu se :).
Ja tako ponekad, tiho, neprimetno stanem u kraj, svratim par puta i ne ostavljam trag mog dolaska… valjda mi treba neko vreme da materiju koju sam pročitala svarim…pa ako vidim da često odlazim na isto mesto, to mi je znak da se javim i dam do znanja da sam tu…. Uh, sad baš svašta napisa… 🙂
Nego Tanja, drago mi je što sam svratila do tebe. Prvi put kada se nekome obraćam to obavezno bude na Vi (stvar kulture i mog kućnog vaspitanja), a svakako više volim ovde da sam na Ti sa komšilukom. Pozdravljam te i još jednom dobrodošla!!! 🙂
Sada si baš zakuvala. 🙂
Jesam li? 😀
Aha… 😉
E onda dobro… 😉
Ej ti da nesto skuvas pa da zoves na egzemplar, hehehe, salim se 😀
Ma ja to samo ovako izazivam… znaš ono kad domaćica ispeče štrudlu s makom recimo, pa stavi na prozorsku dasku da se malko ladi… a u stvari pokazuje celom komšiluku kako je vešta… hahahahaaaa 😀
Nego, šalu na stranu… pa moglo bi da se organizuje neko druženje recimo, onako komšijsko, pa da se i lično upoznamo mi u komšiluku, a onda definitivno nešto donosim na degustaciju 😉
Salu na stranu bilo je nekih prica o tome, mada mislim da jos uvek nema nista od toga, neki su Bg, NS, neki preko… tako… ali bilo bi lepo 😀
A za ovaj prvi pasus… heh… bas ti hvala 😀
Predpostavila sam da je tako u vezi druženja – šteta; al jednostavno u takvom vremenu živimo…
A što se tog mog prvog pasusa tiče, pa.. nema na čemu… iako ja nisam TA domaćica koja vole da se fali..ja sam u stvari jedna mama koja hoće da svojoj porodici da ugodi. 🙂
Postujem i podrzavam dokle god su svi zadovoljni!
Lepo je gledati kroz tvoj prozor. 🙂
Hvala! Jedino mi je žao što ponekad nemam dovoljno vremena za to…