Zamirisale su cimet rolnice. Opojni miris cimeta dopirao je čak iz kuhinje i širio se po celom stanu. Taj očaravajući miris prkosno je golicao nozdrve, dok su mi prvi jutarnji zraci Sunca milovali obraze. Tromo i lenjo sam se dovukla do kuhinje vođena samo mirisom cimeta… Znala sam da neću zalutati, moj nos me nikada ne vara. Konačno, našla sam se ispred ogromne tepsije pune cimet rolnica. Mojoj sreći nije bilo kraja. Pružila sam ruku i odabrala dve najlepše, dve najveće cimet rolnice. Jednu od njih sam prinela ustima, dok sam drugu ljubomorno čuvala. Cimet je zamirisao još jače dok sam ja hvatala zalet. Halapljivo sam je zagrizla, i onda…

… onda sam se probudila 🙁

Možete samo zamisliti kako sam se osećala?!

Bila je tako blizu. Gotovo sam joj i ukus osetila. A sada? Sada je tako daleko 🙁

Nestala. Iščezla. Nema je više. Pufff…

* * * * * * *

Zazvonio je još jedan u nizu alarma koji me budi svakog jutra. Očito prethodna zvona nisam čula jer sam bila okupirana cimet rolnicama. Naglo sam iskočila iz kreveta, i još uvek pod utiskom sna, na brzinu se spremila, strčala niz stepenice i biciklom odjurila na posao.

Vozila sam najbrže što sam mogla. Sve sam dala od sebe kako ne bih zakasnila. Ni sama ne znam kako bih se inače opravdala kod šefa?! Šta bih mu rekla? Vrtela sam film. Premotavala napred – nazad, a po glavi mi se motala samo ova rečenica:

“Izvinite šefe, kasnim… Znate, malko sam se uspavala… sanjala sam cimet rolnice…” 😀

Sreća moja, stigoh na vreme, doduše knap, ali što je najvažnije, nisam zakasnila i stigla sam u jednom komadu. Ceo taj dan sam bila pod utiskom sna. I ne samo taj dan, već i nekoliko sledećih dana. Cimet rolnice su me proganjale na svakom koraku, i u snu i na javi.

* * * * * * *

Izađem tako danas na pauzu i rekoh da zvirnem u Instagram. Kad tamo, ni manje, ni više, već cimetna_tufna okačila sliku cimet rolnica!!! Podne, ja već gladna, a tek pola radnog vremena je prošlo. Kud sam i gledala u telefon?! Nisam ni trebala izlaziti na pauzu!!!

No dobro, prođe nekako vreme. Bilo je dosta posla danas. Radilo se punom parom, te zaboravih na trenutak i ja na cimet rolnice.

Međutim, Đavo mi ne da mira. Dojurila nazad kući, ubacila nešto u kljun, zasukala rukave i umesila šta???Pa naravno…

Cimet rolnice 😛

Za cimet rolnice potrebno je:

za izradu testa

• 250 ml mleka
• 1 kašičica šećera
• 1 kesica instant kvasca
• 400 g brašna + brašno za posipanje
• prstohvat soli (recimo 1/4 kašičice)
• 2 kašike šećera
• 75 g rastopljenog maslaca (ili margarina)

za filovanje

• 60 g maslaca ili margarina
• šećer i cimet po ukusu (može i kakao)

za premazivanje i posipanje

• 1 jaje
• kristal šećer (za posipanje)

Priprema cimet rolnica

Smlačiti mleko, dodati kašičicu šećera i instant kvasac. Dok kvasac ne nadođe, u većoj posudi pomešati brašno, šećer i so, a potom sve zaliti mlekom (u koje ste rastvorili kvasac) i dodati rastopljeni maslac.

Umesiti mekše testo tako da se ne lepi za ruke i da se odvaja od zidova posude u kojoj mesite. Ako vas je neko taj dan pošteno iznervirao, testo možete bacati svom snagom o radnu površinu, dva-tri, a poželjno je i više puta… Verujte mi na reč, stvarno deluje. Testo bude fenomenalno izrađeno a vi se osećate odlično, rasterećeno 😀

Providnom folijom prekriti posudu, a potom sve ušuškati platnenim stolnjakom i ostaviti na toplom da narasta.

Kod mene je danas bilo dosta hladno pa je testo narastalo punih sat vremena…

Ako želite veće cimet rolnice, testo možete odmah razviti u pravougaonik debljine oko 1 cm. Ja sam više za tu sitniju varijantu, pa sam testo podelila na dva dela.

Svaki deo testa rastanjiti na pravougaonik, premazati rastopljenim maslacem, a potom posuti šećerom i cimetom. Ako vam je tako lakše, možete u maslac odmah dodati šećer i cimet pa tako premazivati testo.

Danas sam jednu turu bogato pošećerila i napravila sa manje cimeta, dok sam drugu polovinu testa posula sa manje šećera, ali sam ih zato od gore izdašnije posula cimetom.

Zaviti rolate po dužini i oštrim nošem seći rolnice “s prsta debljine”, a potom ređati u tepsije.

Jedan deo sam stavila direktno u tepsiju obloženu papirom za pečenje, a drugi deo sam stavljala u veće papirne korpice za mafine. Ako ne koristite korpice, vodite računa o razmaku jer će cimet rolnice dodatno narasti tokom odmora.

Kako bih ubrzala proces odmaranja ili bolje rečeno narastanja testa, zagrejala sam rernu na 50° C i ubacila rolnice na 15 minuta da brže nakisnu.

Nakon 15 minuta izvaditi cimet rolnice iz rerne i rernu odmah pojačati na 250° C.

Umutiti jaje viljuškom i dodati 1 kašiku vode. Svaku rolnicu sa cimetom od gore premazati. Pre pečenja, cimet rolnice sam od gore dodatno posula šećerom, kako bih dobila taj divni karamelizovani ukus..

Svaku turu rolnica sa cimetom pekla sam tačno 7 minuta na 250° C i odmah potom ih izvadila iz rerne.

Cimet rolnice je poželjno poređati na rešetku i ostaviti ih da se prohlade. Naravno, ako je to ikako moguće, bez prethodnog probanja istih 🙂

Posluženje

Ovog puta mi se žurilo. Nisam ih od gore prelivala nikakvom glazurom. Razumećete me, sigurna sam u to. Prvo, već sam bila isuviše umorna da bih tražila recept za tu šećernu glazuru (koju do sada nisam ni pravila), a onda i zato što nisam imala vremena. Jednostavno nisam mogla da odolim tom opojnom mirisu cimeta. Nisam mogla ni da dočekam da se cimet rolnice malo prohlade, nego sam ih onako halapljivo, baš kao u snu, vruće pojela. I ne samo dve. Naprotiv. Pojela sam jednu, dve, tri…. hmmm… pa dobro, malo više. Ali nisam sve ja pojela sama. Imala sam malog pomoćnika koji mi je rekao:

“Mama, dobri su ti ovi pužići sa cimetom!” 😀

P.S. Nadam se da će moji momci uskoro stići sa treninga, inače, ako ovako nastavimo moj pomoćnik i ja, moraću umesiti novu turu… 😀

* * * * * * *

EDIT 23.9.2017.

Druga tura cimet rolnica pravila se već nakon nekoliko dana. Ovog puta, umesto ručno, testo sam umesila mikserom. Rezulat je bio fenomenalan!!! Jedan deo rolata sam sekla na krupnije rolnice (s dva prsta debele) i bogato posula cimetom i šećerom, nakon čega sam sve lagano utapkala u testo. Završetak cimet rolnice sam podvila i stavila ispod rolnice kako se ne bi razdvajali krajevi u toku pečenja. U drugi deo sam pored cimeta i šećera, zbog čokoladnijeg ukusa, dodala i malo kakao praha 😉

Pekla sam ih ovog puta 8-9 minuta na 220° C, jer mi je jedna koleginica skrenula pažnju da papir za pečenje može da se koristi do maksimalnih 220° C (tako i piše na samoj kutiji, pročitajte). Inače, nikada mi ne bi palo na pamet da pročitam uputsvo za korišćenje papira za pečenje…

A kako je sve to izgledalo, prosudite sami 😀