Mir Božiji – Hristos se rodi!!! Ovako se kod pravoslavaca čestita Božić, a otpozdravlja se sa Vaistinu se rodi!!! Nakon ovakvog čestitanja obavezno se ljubi u obraz tri puta. Božić je najveseliji i najsvečaniji verski praznik, koji po važnosti ide odmah iza Vaskrsa (Uskrsa). Božiću i običajima koji su vezani za praznovanje i slavljenje rođenja Hrista, najviše se raduju deca…

Kao i kod drugih praznika, tako i kod Božića, običaji se razlikuju od sela do sela, od kuće do kuće… Kao i sva ostala deca, tako smo se moja mlađa sestra Maja, naš mlađi brat Miloš i ja, veoma radovali Božiću. Božić mi je uvek bio i ostao poseban praznik. Praznik koji okuplja porodicu.

Nekada se prvi dan Božića nije išlo nikuda, već ga je svako u svojoj kući sa svojim najužim članovima porodice slavio. Drugi i treći dan Božića bili su rezervisani za posete rodbini i primanje poseta, a sve u cilju čestitanja i slavljenja Božića sa širom prodicom i bliskim prijateljima.

Dok su moji Baba i Deda bili živi i kada su bili mlađi, Božić smo proslavljali kod njih u selu i to je zaista bio poseban doživljaj. Kasnije, Božić se preneo u našu kuću (kod jedinog muškog potomka) pa su i Baba i Deda sa nama slavili. Nakon njihovog odlaska u “večna lovišta” moji roditelji su nastavili tradiciju slavljenja Božića i taj Božićni duh preneli na nas decu…

Božićno jutro

Mama bi ranom zorom ustala i spremila bogat doručak. Proja ili gibanica su nas uvek vruće dočekale na stolu, mesni rolat sa jajima je već krasio svečani tanjir, a miris pečenih kobasica golicao nam je nosiće. Svakog Božića potrudili bismo se da iz kreveta ustanemo ranije nego inače, kako bismo čitave godine bili vredni.

Još na Badnji dan, Mama bi odabrala najveću i najrumeniju jabuku iz činije sa voćem i njome bi nas umila ujutru, sve od reda. Kružnim pokretima jabukom u ruci trljala nam je obraze, čelo i bradu. Ponekad mi se činilo da je to trajalo toliko dugo, sve dok ne poprimimo boju jabuke. Dok nas je umivala darivala nas je zdravljem govoreći nam “da mi budete zdravi i rumeni cele godine kao ova jabuka…”

Štipnuli bismo doručak, a Tata i  brat otišli bi do Kumova na čestitanje Božića.

Moj brat je bio Položajnik kod Kumova. Tamo su morali biti rano ujutru. Kuma je insistirala da baš naš Bata bude prvi, pa nikoga pre njega nije puštala da pređe njihov kućni prag. Tata i brat bi i tamo “obavili” Božićni doručak, a Kuma bi ga svake godine darovala. Prema verovanju, Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na Božić. To bi trebalo da bude muško čeljade koje će doneti sreću u kuću i za ukućane u nastupajućoj godini, pa je poželjno da to bude vedra, vesela i neiskvarena osoba.

Božićni ručak

Svaka domaćica za Božić priprema svečani ručak. Tako je i kod nas bilo svake godine. Supa od domaćeg uzgojenog petla sa domaćim rezancima i knedlama od pileće džigerice. Posle supe, pirinač sa dinstanom džigericom i belim lukom, sos od paradajza i kuvano meso iz supe. Punjeno pile pečeno u rerni sa krompirićima, pohovano meso, ponekad bude i sos od šampinjona i praziluka. Umesto hleba, mama je pravila Božićnu pogaču, a za nas decu je pravila hlepčiće u obliku prasića i petla sa očima od suvog grožđa 🙂 Uvek sam se radovala ovim hlepčićima, dogodine ima i ja svojoj deci da napravim 😀

Pre ručka, Tata bi, kao najstariji muškarac u kući upalio Božićnu sveću, a neko od ukućana bi očitao Očenaš – najčešće je to bila moja sestra. Nakon molitve, svi bismo se prekrstili, pa bi Tata četiri cela oraha u ljusci bacio u četiri ćoška naše kuće. U ime Oca, Sina, Svetoga Duha, Amin. Orasi bi stajali tako, svaki u svom ćošku, do narednog Božića. Tek nakon ovog rituala, kome u ovom momentu ne znam značenje, ali znam da je to radio i moj deda, i tatin deda… (moram pitati mamu i tatu za značenje); seli bismo i u tišini ručali i uživali u božanskom ručku koji nam je Mama spremila.

Posle ovako obimnog i obilnog, svečanog Božićnog ručka, kao šlag na tortu, mama bi poslužila česnicu. Ne znam kako, ali smo uvek morali da ostavimo “mesta u stomaku” za bar jedno parče česnice. Naravno, niko od nas troje se nije zadržao na tom prvom parčetu, osim ako nije iz prve izvukao dinar 🙂 Mama je uvek znala gde se dinar nalazi i sve nam podmetala parče tako da nam bode oči, a mi to nismo primećivali.

Srećnik koji izvuče dinar, kažu imaće sreće i novaca cele godine, ali i njegova porodica. I zato bi naš Tata uvek od nas otkupio dinar za najveću novčanicu koja je u tom momentu postojala, a taj dinar iz česnice “zadenuo” bi za ikonu.

Nakon ručka, usledio bi popodnevni odmor uz povremeno grickanje česnice, ako dinar nije odmah izvučen, a ako jeste, pa i onda bi se nešto grickalo 🙂

Božićna večera

Što bi rekli naši stari “ajde Jovo nanovo”. Mama bi nam sve opet redom postavljala na sto, sve što je ostalo od doručka i ručka, pa bismo opet svi seli za sto i večerali. Nakon večere, mi deca bi uglavnom išli na spavanje. Već bismo bili premoreni, pomalo od uzbudljivih dana koji su prethodili Božiću, a najverovatno su nam stomaci vukli kapke dole 🙂

A mama, ko i svaka mama na svetu, ostala bi i ove noći budna do kasno da sve raspremi i dovede kuću u red.

Božić nekad i sad

U ta, sada veća davna vremena, Božić se zaista slavio tri dana. Prvi dan smo provodili u svom domu okruženi najužom porodicom. Drugi dan Božića, u toku prepodneva izašli bi na groblje, obišli bi grob Babe i Dede i odneli hranu i česnicu. Popodne i veče je bilo vreme za obilazak uže familije. Treći dan opet druženje i slavljenje Božića sa prijateljima. Nekada se dešavalo da smo mi išli, a nekada smo mi dočekivali goste… I sva ta hrana koju je mama spremala, na kraju trećeg dana Božića bi bila pojedena 🙂

Danas, kada se živimo mnogo bržim tempom, srećna sam jer mogu makar jedan mali delić ove čarobne priče o Božiću da unesem u svoju kuću i prenesem na svoju porodicu. U današnje vreme, suvišno je spremati toliko hrane, osim ako ne pravite Božićnu trpezu za veliku porodicu. Ja spremam mnogo manje hrane, jer za Božić imamo samo jedan dan slobodnog vremena, a u taj jedan dan treba da obavimo sve. Zato mi kući obavimo Božićni doručak, kod jedne Bake i Dede (tačnije kod Svekrve i Svekra) idemo na Božićni ručak, a kod moje Mame i Tate idemo na večeru 🙂 Tako se vidimo i sa braćom i sestrama i njihovim porodicama.

Sve volim u vezi Božića i nije mi uopšte teško da danima i noćima stojim za šporetom i sve polako pripremam. Noć uoči Božića skoro nikad ne spavam. Srećna sam, jer sam i ja sada ta mama koja budi svoju dečicu da ih umije najcrvenijom i najrumenijom jabukom. Proja je pečena, kobasice cvrče, ruska salata je napravljena. Česnica se hladi… A za ručak, ovog puta samo supa (već je kuvam) i po pileta koje stavljam u rernu… Kažem “samo” jer i ovako smo na ručku kod njegovih, pa idemo na večeru kod mojih…

Znači, ne kuvam ništa do Malog Božića (Srpske Nove godine).

Mir Božiji – Hristos se rodi!!!

Napomena: Unapred se izvinjavam svima zbog manjka slikovitog prikaza Božića. Slike će biti naknadno ubačene posle Božića. Hvala na razumevanju 🙂