Kad već više ne znam šta bih spremila mojim najmilijima, za doručak ili večeru, u mislima se vratim u detinjstvo i pronađem nešto kao što je ova mamaljuga, palenta, kačamak, žganci, pura. Zapravo, radi se o istom jelu, koje u zavisnosti od podneblja, ljudi različito pripremaju i zovu drugačije…

Zanimljivo je da je ovo, gotovo zaboravljeno jelo, rasprostranjeno širom našeg, pa čak i susednog kontinenta, ali i prepoznatljivo po različitim imenima. Naime, stariji žitelji Vojvodine, pre svega Srema, nazivaju ovo jelo “Mamaljuga” (negde se izgovara “Mamaljiga” i “Mamljiga”), a pod istim imenom ova kaša je poznata i u Rumuniji i Rusiji. Nešto južnije, u Srbiji (kao i na Kosovu i u Vlaškoj regiji) zatim i u Crnoj Gori, ovo jelo se naziva “Kačamak”, dok se u zapadnim krajevima naše Juge, u Slavoniji i Hrvatskoj, naziva “Žganci” ili “Pura”….

Kako god da je zovete, znate da radi se o istom jelu, koje se u davna vremena pravilo od domaćeg, krupnije mlevenog kukuruznog brašna (žutog ili belog) i jela se kao glavno jelo, sa različitim dodacima ili bez, samo tako, taze…

Od kako znam za sebe, mama nam je spremala mamaljugu iliti palentu, a služila bi je kao slatki obrok sa ušećerenim mlekom ili slani sa pavlakom. Nikada je nisam volela! Pre bih ostala gladna nego što bih pojela pun tanjir mamaljuge. Međutim, kasnije, kako sam odrastala i kako mi se ukus za hranom menjao, zavolela sam i ja mamaljugu i jela sam je, ali samo sa jogurtom 🙂 Inače, mamaljugu, palentu, kačamak, žgance ili puru možete jesti kao samostalni obrok, kao dodatak nekom jelu, preliti nekim mlečnim proizvodom, jesti je sa uprženim lukom i slaninom ili kao slatku verziju sa pekmezom…

U zavisnosti od podneblja, tako se razlikuju i recepti i načini konzumiranja. Kako sam rodom sa Severa i svi moji koreni su ovde, a On vuče korene sa Juga 🙂 Ovde ću vam predstaviti dakleM dva načina pripremanja, i to na naš – Mamaljuga ili Palenta i na “njin” – Kačamak. Tačnije rečeno, pokazaću vam kako se to priprema u mojoj, a kako u porodici moga Dragog…

Za mamaljugu ili palentu, na “naš” način, potrebno je:

• 1,5l – 2l vode
• 1 kašičica soli
• palente (kukuruznog griza)
• malo masti ili maslaca

Mamaljugu, odnosno palentu možete jesti uz:

• mleko
• jogurt
• pavlaka
• kiselo mleko
• sitan krem sir

Priprema mamaljuge:

Vodu staviti u odgovarajuću šerpu, osoliti po ukusu i ostaviti da provri. Kad je voda provrila, postepeno dodavati palentu (kukuruzni griz) i uz neprekidno mešanje kuvati na tihoj vatri 10-tak minuta dok se ne postigne željena gustina i dok se kukuruzni griz (palenta) ne ukuva.

Kada je pripremam za doručak ili večeru, uz neki preliv, više volim da je mekša, a ako je služim uz gulaš, paprikaš ili riblju čorbu, onda dodam više palente i ukuvam tvrđe. Kao što je slučaj sa kuvanjem griza, gustinu postižete dodavanjem palente.

Skuvanu mamaljugu skinuti sa šporeta i ostaviti sa strane da se “utiša”. A nakon toga kašikom vaditi velike knedle (nokle) i poslužiti po želji.

Posluženje mamaljuge ili palente:

U zavisnosti od vašeg ukusa, mamaljugu možete poslužiti mlaku ili potpuno hladnu, i to kao slatki obrok, zašećerenu i prelivenu hladnim ili toplim mlekom, ili kao slanu verziju pomešano sa pavlakom, kiselim mlekom, sitnim krem sirom ili preliveno jorurtom. Neki čak mamaljugu jedu i sa pekmezom od šljiva, ja tako još nisam probala. Naravno, kombinacije su brojne, a vi odaberite onu koja se vama najviše dopada 🙂

Neki čak mamaljugu jedu i sa pekmezom od šljiva… Iskreno, tako je još nisam probala. Naravno, kombinacije su brojne, a vi odaberite onu koja se vama najviše dopada 🙂

Za srpski kačamak, na “njihov” način, potrebno je:

• 1,5l
• 1 kašičica soli
• 600-800 g kukuruznog brašna (žutog ili belog)
• 200-250 g kajmaka ili maslaca

Kačamak pripremljen na ovaj način možete jesti uz:

• rastopljeni kajmak ili maslac
• rendani kačkavalj
• prženu slaninu
• prženi luk
• beli domaći sir i zapršku

Priprema kačamaka:

U odgovarajuću šerpu sipati vodu i ostaviti da proključa. Celu količinu brašna sipati u sredinu tako da se naptavi kupa, pa od gore posolite. NE MEŠATI, već tanjom oklagijom ili debljom varjačom (onom za kuvanje pekmeza) napraviti rupu u sred kupe, tako da dobijete nešto nalik vulkanu 🙂 Ovako ostavite kačamak da se krčka na tihoj vatri nekih 20-tak minuta.

Kad je svo brašno nestalo, odnosno utopilo se u vodu, skloniti kačam sa vatre i energičnim pokretima mešati.  Ukoliko ima više vode, tu vodu odliti i sačuvati, pa po potrebi tokom mešanja dolivati. Povremeno šerpu vraćati na špret i mešati sve dok se masa ne izjednači i ne razbiju sve grudvice u kačamaku.

Svekar mi se pre nekoliko dana vratio sa sela i upravo mi doneo domaće mleveno kukuruzno brašno za kačamak. Dok smo pili kafu ispričao mi kako se kod njih na selu pravi  kačamak:) Ja sam to vama ovde prenela, ali sam vam ostala dužna slike, koje se nadam da će uskoro biti postavljene…  Do tada uživajte u opisu 🙂

Posluženje:

Pripremljen kačamak ostaviti na šporetu da se potpari, a kad krene kačamak gore, preručiti ga u pripremljenu tepsiju da se hladi.

Za to vreme rastopiti domaći kajmak ili maslac, pa preliti preko kačamaka. Kačamak vaditi supenom kašikom u tanjir, a potom izabrati neki od dodataka. Od gore možete narendati kačkavalj, namrviti domaći beli sir ili ga upržiti na malo masti i crvene paprike, a možete upržiti slaninu i/ili luk pa naizmenično ređati, red kačamaka, red uprženog sira, slanine ili luka…

Prijatno!!!