Nikada ne mogu zaboraviti taj opojni miris kojim nas je dočekivala tek pečena lisnata pogača, koju smo svi od milja zvali “Babina listača pogača”. Sećam se, kao da je juče bilo… Svake subote odlazili smo kod babe i dede na selo i već na samom prilazu kapije, osetili bi taj očaravajući miris kojim nas mami. Iako nismo tražili ništa posebno da nam spremi, Ona je uvek nekako znala šta mi najviše volimo i šta nam najviše prija…
Lisnata pogača je nešto najukusnije što pamtim iz svog detinjstva. Često smo je jeli onako vrelu. Pogača se puši u našim rukama. Prebacujemo je iz ruke u ruku i duvamo u nju, ne bi li se prohladila. Prepolovimo parče po sredini, pa namažemo maslac, a on se odmah istopi… E, to su bili dani, ništa nam nije falilo, nit nam je išta smetalo… Jeli smo leba, masti i aleve paprike i svi bili zdravi kao dren…
Danas, kada moja Baba više nije sa nama, ovu lisnatu pogaču pravi moja mama. Ovog puta, Babinu listaču pogaču, zajedno smo pravile mama i ja, jer red je došao red da naučim i ja kako se pravi 🙂 Bilo da je jedete hladnu bez ičega, ili onako kao mi, vruću, pa od gore lac i u slast je jeli 🙂 Sigurna sam da će se i vama dopasti.
Kako se pravi starinska lisnata pogača?
babina listača pogača
Za babinu listaču pogaču potrebno je:
- 1 kg oštrog brašna
- 1/4 l mleka
- 1/4 l vode
- 1 kocka svežeg kvasca
- 1 kašičica šećera
- 1-1,5 kašičica soli
- puna šaka domaće masti
Priprema:
U mlako mleko dodati šećer i izmrviti kvasac, pa ostaviti sa strane da nadođe. U vanglu za mešenje dodati mlake vode, pa sipati mleko u kom je kvasac nadošao. Osoliti i postepeno dodavati prosejano brašno, pa umesiti srednje meko testo. Tako umešeno testo prekriti čistom kuhinjskom krpom i ostaviti na toplom nekih 45 minuta. U međuvremenu zajtiti iliti zaititi punu šaku tvrde masti (koja je prethodno bila u frižideru) i dobro je “izraditi”, odnosno penasto umutiti kašikom, sve dok mast ne pobeli i ne dobije kremast izgled.
Dobro pobrašnjaviti podlogu za mešenje, preručiti nadošlo testo iz vangle, i razviti ga u pravougaonik na debljinu prsta. Tako razvijeno testo za lisnatu pogaču premazati trećinom masti.
Premazano testo preklopiti na trećinu, sleva na desno do trećine, pa onda s desna na levo do kraja. Tako dobijeni uspravni pravougaonik preklopiti ponovo na tri dela, od dole prema gore do trećine i onda od gore preklopiti do kraja. Lagano pritisnuti sredinu oklagijom da se napravi kvadrat i ostaviti 10-tak minuta da testo odmori.
Kad je testo za pogaču odmorilo, pobrašnjaviti podlogu i posuti testo brašnom, pa razviti na veći pravougaonik. Premazati drugom trećinom masti i ispresavijati kao u prethodnom premazivanju, pa opet ostaviti 10 minuta da odmori. Ovaj postupak ponoviti još jednom. Nakon premazivanja testo prebaciti u prethodno podmazanu tepsiju, pa mašću utapkati prstima od gore i ostaviti pogaču da odmori 45-60 minuta.
Rernu zagrejati na 250 °C. Lisnatu pogaču poprskati vodom i staviti da se peče prvih 5 min na 250 °C, a potom još 15 min na 200 °C, odnosno dok ne dobije lepu zlatnu boju. Rernu smanjivati postepeno, na 180 °C peći 10-15 minuta, a onda na 160 °C još 10 minuta (u zavisnosti od jačine vašeg šporeta temperaturu podešavate tako da u toku pečenja postepeno smanjujete rernu). Starinska lisnata pogača bi trebalo da se peče ukupno 40-45 minuta.
Kad je pogača pečena, isključiti rernu i pogaču ostaviti još 5 minuta u rerni da se stiša.
Nakon toga izvaditi iz rerne, poprskati hladnom vodom i pretrpati u veliku kuhinjsku krpu ili stolnjak (čaršav) da se upari, ako možete da joj odolite ostavite je tako da se ohladi…
Posluženje:
Mi nikada ne čekamo da se Babina listača pogača ohladi, već je kidamo onako vruću i na nju odmah mažemo maslac.
To nije baš ni zdravo, posebno ne preporučujem onima sa slabom žuči, ali da vam kažem, to je tako ukusno 🙂
I sad vi meni recite: “Kako odoleti ovakvoj divnoj, zlatno-žutoj hrskavoj korici?”
Prijatno vam bilo!
Kad isprobate ovaj recept, pišite mi u komentar i javite mi vaše utiske 🙂
E, to se zove doručak… a ne viršle i ostalo đubre…
Slažem se sa tobom Jelena 🙂
Ide voda na usta!
Svaki put 😉